Milan Prosen
580 California St., Suite 400
San Francisco, CA, 94104
Palata Srpske akademije nauka i umetnosti
2024, Palata srpske akademije nauka i umetnosti
Sign up for access to the world's latest research
checkGet notified about relevant papers
checkSave papers to use in your research
checkJoin the discussion with peers
checkTrack your impact
Abstract
Monografija o Palati SANU daje uvid u razvoj najviše naučne i umetničke institucije u Srbiji i njenog napora da stekne stalni dom, palatu koja se po svom stilu i poziciji izdvaja u centralnom gradskom jezgru, podignutu prema projektima arhitekata Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića. Ova knjiga ukazuje i na ulogu palate SANU kao stožera gradskog života u vreme kada je podignuta kao stambeno poslovna palata, te njenu temeljnu rekonstrukciju nakon Drugog svetskog rata.
Related papers
Nine decades of the building of the Serbian academy of sciences and arts
Nasledje, 2015
УДК 727.55(397.11)(091)(093.2) МАРИНА ПАВЛОВИЋ Сажетак: Здање Српске академије наука и уметности у Улици Кнеза Михаила бр. 35 једно је од најрепрезентативнијих објеката у духу сецесије и француског декоративизма београдске архитектуре. Монументално здање највише научне институције у Србији изведено је по пројекту архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића, у периоду од 1912. до 1924. године. После Другог светског рата, грађевина је адаптирана по нацрту архитеката Григорија Самојлова и Ђорђа Смиљанића. Пројектом адаптације осмишљена је другачија концепција унутрашње организације објекта, која по својим просторним и волуметријским одликама у потпуности одговара обликовним и стилским карактеристикама здања, заправо много више него изворни пројекат. Поред расветљавања историјата изградње здања, циљ овог рада су анализа и компарација до данас сачуваних планова и пројеката, уз расветљавање стилских опредељења и стремљења током прве половине двадесетог века.
Владимир Р. Петковић и истраживања старе српске средњовековне уметности
Владимир Р. Петковић, утемељитељ струке и науке, ур. Д. Прерадовић, Београд Српска академија наука и уметности, 119-179.
ПРИЈАВЕ РАТНЕ ШТЕТЕ УПРАВЕ ИМАЊА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА ИЗ 1945. ГОДИНЕ
СРПСКЕ СТУДИЈЕ XV, 2024
Апстракт: У Историјском архиву Београда чувају се три пријаве ратне штете које је 1945. године Месном народном одбору у Београду поднела Управа имања Српске академије наука. Пописана је непокретна и покретна имовина у Рејону I која је током рата сасвим уништена или делимично оштећена. Пописи садрже аналитичке податке о финансијским вредностима причињене материјалне штете на конкретним објектима и стварима, те штете од неисплаћене добити по хартијама од вредности. Уз то, осим пописа задужбинара, документа садрже описе некретнина, пописе покућства и инвентара, а у појединим деловима сведоче како су одређени објекти, односно делови конкретних објеката, коришћени пре рата. Због нарочитог националног значаја који поседује Српска академија наука, документа су у овом раду приређена у формату грађе, која доприноси јасном сагледавању причињене ратне штете, те општој слици о квантитету и структури имовине којом је пре рата управљала Српска краљевска академија. Овде приређена документа могу бити предмет изучавања већег броја друштвено-хуманистичких наука, а због исказаних финансијских вредности нарочито могу бити предмет даљих анализа економских историчара.
Palata Srpske akademije nauka i umetnosti i javni prostor Knez Mihailove ulice (Kultura 154, Beograd 2017)
Преиначавајући већ постојећи урбани простор престонице, идеје настале за Дом Српске Краљевске Академије у Кнез Михаиловој улици исказивале су промену укуса и стилских утицаја у градитељству Београда. Доминантне у време проглашења Краљевине Србије, пројекти и реализације архитекте Константина Јовановића представљали су врхунац утицаја архитектуре бечке Рингштрасе, који је у прошлост склонио карактер провинцијалног османског града. Одбацивање концепта бечког академизма у тренутку политичке конфронтације Српске Краљевине и Двојне Монархије с краја прве деценије XX века и потреба за модернијим градитељским приступом, изнедрили су дело са елементима архитектуре бечког Fin de siecla, париског Art Nouveau и духа Bell Epoque оствареног пројектом архитеката Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића. Прекид изградње услед избијања Првог Светског рата, и промена архитектонске климе у Београду након његовог окончања, довели су до брзе девалвације модерности објекта чија је градња завршена 1924. године. Подизање палате САНУ дало је изузетни печат формирању идентитета београдског корзоа, као јединственог јавног простора.
Expressionism in XX Century Architecture in Serbia, PhD thesis [Ekspresionizam u arhitekturi XX veka u Srbiji, doktorska disertacija]
When the word „expressionism” is mentioned in science, it usually refers to style movement which appeared in architecture and the arts at the beginning of the XX century and lasted until 1930. However, there is a wider interpretation of the term, which defines expressionism not only as a style movement but as one of the key creative tendencies, i.e. the essential factor in all arts throughout history. By relying on the wider interpretation, this paper discussed potential presence of expressionism in architectural culture in Serbia during the XX century, even though the prevailing opinion claimed that expressionism did not have a more significant influence on the architecture in Serbia. By critically analyzing theoretical positions in literature, we examined the similarities and differences between basic aesthetic categories: „expression” and „expressiveness”. We also confirmed their relation to the phenomenon of expressionism, with an aim of providing a clearer interpretation of it, as well as establishing its presence in Serbian architecture. By studying most prominent expressionist achievements in world architecture, we extracted expressionistic principles and characteristics whose presence we examined on leading architectural examples in Serbia. By comparative analysis of selected architectural objects, made in XX century in Serbia and marked in reference books as expressionist, our paper concludes that expressionism represents the key principle and one of the essential creative tendencies in XX century architecture in Serbia. Moreover, expressionism in Serbia did not emerge at the same time as in other parts of Europe (1905-1930), the turning point leading to its appearance was the beginning of the sixties in the XX century, when the first projects and realizations appeared, implementing complete expressionist articulation, which opposed the existing viewpoints in science. Kada se u nauci pominje reč „ekspresionizam”, u većini slučajeva se misli na stilski pravac, koji se javio u arhitekturi i umetnostima početkom XX veka i koji je trajao do 1930. godine. Sa druge strane, postoji i šire tumačenje pojma, po kome ekspresionizam nije samo stilski pravac, već jedna od ključnih stvaralačkih tendencija, tj. temeljni činilac u svim umetnostima tokom istorije. Oslanjajući se na šire tumačenje, u radu je razmatrana mogućnost postojanja ekspresionizma u arhitektonskoj kulturi u Srbiji tokom XX veka i pored uvreženog mišljenja, da on nije imao značajnijeg uticaja na arhitekturu u našoj sredini. Kritičkom analizom teorijskih stavova u literaturi, razmotrene su sličnosti i razlike između osnovnih estetskih kategorija „ekspresije” i „ekspresivnosti”. Takođe, je konstatovana njihova relacija sa fenomenom ekspresionizma, a sve sa ciljem jasnijeg tumačenja i evidentiranja njegove pojave u arhitekturi u Srbiji. Studijom najznačajnijih ekspresionističkih ostvarenja u arhitekturi u svetu, su ekstrahovani ekspresionistički principi i obeležja, čije je postojanje istraženo na referentnim arhitektonskim primerima iz Srbije. Komparativnom analizom odabranih arhitektonskih ostvarenja, koji su nastali tokom XX veka u Srbiji i koji su u literaturi označeni kao ekspresionistički, u istraživanju je izveden zaključak, da ekspresionizam predstavlja temeljni princip i jednu od ključnih stvaralačkih tendencija u arhitekturi XX veka u Srbiji. Takođe, ekspresionizam se ne javlja u istom periodu kad i u drugim delovima Evrope (1905-1930), već je prelomni trenutak za njegovu pojavu početak šezdesetih godina XX veka, kada se javljaju prvi projekti i realizacije, kod kojih je ekspresionistički izraz u celosti sproveden, što je suprotno onome što je do sada važilo u nauci.
Краљ Милан и књаз Никола као кандидати за чланове Српске краљевске академије 1892. године / King Milan and prince Nikola as candidates for members of the Serbian royal academy in 1892
Miscellanea, vol. XLI pp. 193–204, 2020
Апстракт: У раду се објављују документа о кандидатури краља Милана Обреновића (1868-1889) и књаза Николе Петровића Његоша (1860-1918) за чланове Српске краљевске академије 1892. године. Појава њихових имена међу кандидатима као и по њих неповољан резултат избора довели су до краткотрајне кризе у односу између Академије и надлежног Министарства просвете и црквених послова. Документа се чувају у Архиву САНУ и представљају значајан извор за историју Академије и однос власти према њој као највишој научној и уметничкој установи у земљи. Abstract: The paper brings documents about the candidacy of King Milan Obrenović (1868-1889) and Prince Nikola Petrović Njegoš (1860-1918) for members of the Serbian Royal Academy in 1892. Their candidacy and the election result which was unfavourable for them brought about a short crisis in the relations between the Academy and the line Ministry of Education and Church Affairs. The documents are kept in the Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts, and are an important source for the history of the Academy and the authorities' attitude towards the Academy as the most prominent scientific and arts institution in the country.
Мирослав ЈОВАНОВИЋ Архив САНУ Београд КРАЉ МИЛАН И КЊАЗ НИКОЛА КАО КАНДИДАТИ ЗА ЧЛАНОВЕ СРПСКЕ КРАЉЕВСКЕ АКАДЕМИЈЕ 1892. ГОДИНЕ
за чланове Српске краљевске академије 1892. године. Појава њихових имена међу кандидатима као и по њих неповољан резултат избора довели су до краткотрајне кризе у односу између Академије и надлежног Министарства просвете и црквених послова. Документа се чувају у Архиву САНУ и представљају значајан извор за историју Академије и однос власти према њој као највишој научној и уметничкој установи у земљи.
Istraživanje i snimanje srednjovekovnih spomenika pod okriljem Narodnog muzeja u Beogradu do 1941. godine, Zograf 40 (2017), 1-33.
Research and Photographing of Medieval Monuments under the Auspices of the National Museum in Belgrade to 1941 The text reconstructs research and photographing of primarily Serbian medieval monuments on the territory of Serbia, Kosovo and Metohija, Macedonia, Montenegro, Herzegovina, Dalmatia and Mount Athos undertaken from 1907 to 1940 by experts employed at the National Museum in Belgrade or other researchers under its patronage. The paper aims to highlight the significance of these research activities for the development of the study of medieval art in Serbia, as well as the importance of this collection of photographs for present-day research. Analysis of archival documents has provided insights into the circumstances in which this research was carried out, as well as into the role of the National Museum in the preservation of monuments in the field.
Двор у Савамали - темељ српског Београда изван шанца
Kultura , 2017
Рад прати конституисање државно – дворског ансам бла у Савамали као једног од визионарских подухвата кнеза Мило ша у време када је Београд тек требало да се избори за ранг српске престонице и ступи на прилично нелагодан пут урбане револуције. Стојимо на добро познатим становиштима да двор представља не само пребивалиште владара, већ истовремено и институцију власти. Кнез Милош је веома рано спознао важност успешно по зиционираног и обликованог владарског седишта. С тим у вези, од самог ступања на власт отпочиње експанзивну политичку борбу за претварање Београда у престоницу. На том нимало лагодном путу испуњеном бројним наглим обртима и изменама првобитних планова, Дворски ансамбл у Савамали маркирао је успон влада ра, државе и српског народа. Уједно, кнежева одлука о изградњи државно – дворског ансамбла у Савамали, спровођена уистину уз много недаћа и отпора, показаће се као судбинска одредница урбане трансформације Београда у модеран европски град.
Related topics
Related papers
Vladimir R. Petković i Stobi
Vladimir R. Petković, utemeljitelj struke i nauke , 2024
Prilozi biografiji i bibliografiji Tihomira R. Đorđevića
Philologia Mediana, 2017
This paper presents the results of a research of the life and scientific work of Tihomir R. Djordjevic, who was one of the most important Serbian folklorists and who is significant from the perspective of other scientific disciplines of socio-humanistic sciences. Less familiar facts mostly relate to an earlier period of his life, although there are some facts that illuminate years of his full maturity and intense engagement in scientific research. The second part of the paper is dedicated to supplementing the list of bibliographic units that make the corpus of published papers by Tihomir R. Djordjevic.
Допринос Петра Коњовића конституисању и почецима рада Музиколошког института Српске академије наука и уметности / Petar Konjović’s Contrinubution to the Constitution and the Beginnings of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts
Музикологија / Musicology, 2018
In the text I deal with the period of establishment and the beginnings of the work of the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences, which is marked by the role of composer and music writer Petar Konjović (1883–1970), who founded and was the first director of the Institute (1947–1954). I examined and problematized Konjović’s efforts to establish and manage the institution, which were inseparable from his role of Fellow of the Academy and Secretary of the Department of Fine Arts and Music of the Serbian Academy of Sciences (1948–1954), through the analysis of archival documentation. The basic assumption that I started from was related to the interdependence between (1) the establishment of an institutional order and (2) the disciplining of scientific research in the direction of the emergence of musicology and ethnomusicology in the local context. In particular, issues related to the Institute’s relationship with the wider organizational environment and research policy of the SAN, as well as the role and support of its significant individuals in the process of the institutionalization of music science were especially highlighted.The problem of acquiring legitimacy in clearly hierarchical relationships proved to be very complex, since the Institute represented, on the one hand, a scientific unit of the Academy of Arts, that is, the Department of Fine Arts and Music, which, on the other hand, was marked by the inheritance of marginalized status of artists in comparison to other entities within the SAN. The formation of scientific tasks and objectives and the questions related to their realization were shaped in such a context.
Мађупци [Cooks]; Мед [Honey]; Номик [Serbian notary]; Ослобођеници [Freedmen]; Отров [Poison]; Отрок [Servant]; Писаније [Writings]; Писар [Scribe]; Писменост [Literacy]; Поганици [Paynims]; Полате [Palaces]
Лексикон српског средњег века / Lexicon of the Serbian Middle Ages, 1999
Стрезова смрт у српском пр
Philologia Mediana, Ниш 9, 607 – 623. , 2017
THE PALACE OF THE SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS
THE PALACE OF THE SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS, 2025
Richter is cited in Folmer's and Benezit's biographical dictionaries as the author of albums/maps of graphics featuring motifs of Budapest and Belgrade -"Aladár Richter", in: E. Bénézit, Dictionnaire critiques et documentaire des peintres, sculpteurs, dessinateurs st graveurs dee tous les temps et de tous les pays par un groupe d'écrivains spécialistes français et etrangers, Nouvelle édition entièrment refondue, revue et corrigée sous la direction des héritiers de E. Bénézit, tome huitième, O'Keefe -Robbia, Librairie Gründ,
Стрезова смрт у српском предању
Апстракт: Смрт обласног господара Стреза чест је мотив у српском предању. Појављује се у житијима Стефана Првовенчаног, Доментијана, Теодосија, Даниловог настављача. Ови писци, преузимајући делимично постојеће предање мењају га према својим потребама и дају сопствено тумачење. У нововековним текстовима, његова интерпретација углавном зависи од података које је оставио Теодосије Хиландарац, али доноси и нове елементе, пре свега косовског предања. У раду се указује да је историјски догађај – Стрезова смрт коришћен и као хагиографски мотив приликом грађења светитељских култова Св. Симеона, Св. Саве и Стефана Првовенчаног. Такође је ова прича у српском народу и његовој писаној и усменој традицији стално дограђивана. При том, забележени чин склапања побратимства између великог жупана Стефана Немањића и Стреза представља по први пут у српској историји овај начин извршења умира. Кључне речи: Стрез, Св. Сава, Доментијан, Теодосије, умир.
Збирке српских епских песама с простора данашње Босне и Херцеговине у етнографској збирци архива САНУ / Zbirke epskih pesama s prostora današnje Bosne i Hercegovine u Etnografskoj zbirci Arhiva SANU /
Ради свога разговора: зборник радова у част академика Станише Тутњевића, 2023
Збирке српских епских песама из Босне и Херцеговине које су део Етнографске збирке Архива САНУ у овом раду посматраће се са културноисторијског становишта, при чему ће се испитивати улога фолклорног текста у контексту, разматрати сакупљачка начела и институционалне политике на којима она почивају. Будући да су све посматране збирке записане у другој половини XIX века, периоду за који је карактеристично национално буђење, борба за ослобођење, као и процеси националне консолидације, хомогенизације националних и културних идентитета, рад на њиховом сакупљању посматраће се као један од битних чинилаца у поменутим процесима. Промишљаће се о улози и месту Босне и Херцеговине као фолклористички неистражене земље у контексту рада Етнографског одбора Српске краљевске академије и њене тежње да обједини српски културни и духовни простор. *** In this paper, the collections of Serbian epic poems from Bosnia and Herzegovina which belong to the Serbian Academy of Sciences and Arts Archives’ Ethnographic collection will be observed from a cultural-historical perspective while examining the role of a folklore text in context, analysing the collecting principles and the institutional policies in which they are based. Given that all the observed collections were written in the second half of the 19th century, a period characterised by national awakening, a fight for liberation, as well as the processes of national consolidation, the homogenisation of national and cultural identities, the work on their collecting will be considered as one of the important elements of the mentioned processes. The role and position of Bosnia and Herzegovina as a folkloristically unexplored country will be reflected in the context of the Serbian Royal Academy Ethnographic Committee’s activity and its effort to unify the Serbian cultural and spiritual space.
ДОПРИНОС УРОША ПРЕДИЋА ИЛУСТРАТОРСКОЈ УМЕТНОСТИ -ПИСМО ЉУБИ СТОЈАНОВИЋУ
Prilozi za knjizevnost, jezik, istoriju i folklor, 2024
Након публиковања књиге Српске народне јуначке песме (са сликама) 26. јула 1922. године, у писму секретару Српске краљевске академије Љуби Стојановићу, Урош Предић износи критику о овом издању. Писмо представља драгоцен допринос за сагледавање положаја илустраторске уметности током првих деценија XX века, као и значаја обликовања књига у време зачетака графичког дизајна у Србији. У овом писму, Урош Предић детаљно износи оцену о спољашњем и унутрашњем изгледу књиге. Од посебног значаја јесте то што сликаре назива илустраторима и што се залаже за навођење њихових имена у књизи. Uroš Predić's Contribution to the Art of Illustration: A Letter to Ljuba Stojanović Abstract: After the publication of the book Serbian Folk Heroic Songs (with Pictures) on July 26, Uroš Predić, in a letter to the secretary of the Serbian Royal Academy of Sciences, Ljuba Stojanović, criticizes the publication. This letter provides valuable insight into the status of illustration art during the first decades of the 20th century, as well as the importance of book design in the early days of graphic design in Serbia. In this letter, Uroš Predić offers a detailed evaluation of the book's external and internal appearance. Of particular importance is the fact that he refers to painters as illustrators and advocates for their names to be included in the book.
Loading Preview
Sorry, preview is currently unavailable. You can download the paper by clicking the button above.